Prirodna bogatstva i njihova primena u industriji

Švedska je bogata hidroenergijom, budući da ima skoro 100 00 jezera, ali i rudama gvožđa, i drvećem. Zahvaljujući svim ovim resursima Švedska je ojačala kao industrijska zemlja, i sada je među vodećim u Evropi. 

Teška industrija ima najveću ulogu u svemu tome, i najrazvijenija je u ovoj zemlji. 

Rudarstvo

Švedskoj pripada 2% od ukupne svetske proizvodnje rude gvožđa. Jedan je od najvećih izvoznika u svetu, a prva u Evropi.  Najveća nalazišta ruda gvožđa, nalaze se nekoliko stotina kilometara severnije od polarnog kruga. Kiruna, zajedno sa okolnim brdima Luosavara i Kirunavara, je najveće nalazište. Kiruna je središte ogromnog nalazišta, to je rudarski grad, i skoro 3/4 stanovništva se bavi rudarstvom. Malmberget u Laponiji, je drugi po veličini rudnik gvožđa u zemlji. Najveći rudnik bakra je Aitik, koji se takođe nalazi u Laponiji. U oblasti Skeleftea nalaze se najznačajnija nalazišta sulfidnih ruda. Sam Laisval u toj oblasti, je najveći izvor olovne rude u Evropi. 

Energetika

Osnovni izvori energije u švedskoj su nafta, hidro i nuklearna energija. Ovde se nedostatak nafte u poslednje vreme nadoknađuje energijom iz hidroelektrana i biogorivom, koje znatno manje zagađuje životnu sredinu. 

Najveća postrojenja za proizvodnju hidroenergije su na devet reka severne Švedske. Najiskorišćenija je rekla Luleelven sa čak 15 hidrocentrala, zatim Indalselven, Ume elv idt...  Ipak, kako bi zaštitila životnu sredinu vlada Švedske jer propisala stroge uslove za izgradnju hidroelektrana zaštitivši neke reke potpuno, i to one sa najvećim potencijalom. U te reke spadaju Vindelelvten, Pite elv, Kaliks elv i Torne elv.

Što se nuklearne energije tiče, prvi nuklearni reaktor je pušten u rad 1972. godine a poslednji dvanaesti 1985. godine. Svi reaktori se nalaze na jugu Švedske u Brasebeku, Oskarhamnu, Ringhalsu i Forsmarku. 

Prirodni gas u Švedsku se uvozi iz severnog mora, tačnije, iz Danske.